Prepoznavanje problema
Deca koja kasne u razvoju govora često imaju ograničen fond reči, ne kombinuju reči u rečenice, ne razumeju jednostavne naloge ili govore nerazumljivo za okolinu. Ako dete sa dve godine ne koristi bar 50 reči, ne imitira govor odraslih ili ne pokazuje interesovanje za komunikaciju, važno je obratiti se logopedu.
Individualizovani logopedski program
Svako dete je jedinstveno, pa vežbe moraju biti prilagođene njegovom uzrastu, nivou razumevanja i interesovanjima. Dobar logopedski tretman kombinuje:
- Pasivne i aktivne vežbe disanja, koje pomažu u kontroli izgovora
- Razvijanje pažnje i kontakta očima
- Imitaciju pokreta i glasova
- Vežbe fine motorike ruku i lica, jer su usko povezane sa razvojem govora
- Podsticanje simboličke igre, što pomaže u razvijanju jezičkih struktura
Vežbe se često sprovode kroz igru, pesmu, ritam, pokret i konkretne predmete – jer dete uči najefikasnije kroz ono što mu je blisko i prijatno.
Kućne aktivnosti koje pomažu
Pored rada sa logopedom, svakodnevne rutine kod kuće mogu postati moćno sredstvo za stimulaciju govora:
- Opisujte sve što radite: dok se oblačite, spremate obrok ili šetate, govorite šta vidite i radite.
- Koristite kratke i jasne rečenice koje dete može da razume i pokuša da ponovi.
- Postavljajte jednostavna pitanja i ostavljajte dovoljno vremena da dete odgovori.
- Čitajte slikovnice i komentarišite slike – neka dete pokazuje prstom, imenuje ili ponavlja.
- Pevajte pesmice s pokretima – ritam i ponavljanje pomažu razumevanju i pamćenju reči.
Greške koje treba izbegavati
- Ne forsirajte dete da govori – to može izazvati otpor.
- Ne ispravljajte grubo, već ponovite pravilnu formu sa razumevanjem.
- Ne koristite „dečji govor“ – govorite jasno i pravilno.
Kada se obratiti logopedu?
Ako dete i pored svakodnevne stimulacije i dalje ne napreduje, pravi je trenutak da uključite stručnjaka. Logoped će proceniti uzrok kašnjenja, napraviti plan rada i pratiti napredak deteta. Rano uključivanje donosi najveće rezultate.
Vežbanje sa decom koja kasne u razvoju govora i jezika ne mora biti naporno – ono treba da bude prirodno, kroz igru i ljubav. Svaki korak napred, ma koliko mali, jeste uspeh. Pravilnim vođenjem, dete može nadoknaditi kašnjenje i razviti svoj puni potencijal.
Vežbanje sa decom koja imaju razvojnu disfaziju zahteva poseban pristup, strpljenje i razumevanje. Ova deca imaju teškoće u razumevanju i/ili izražavanju govora, pa je neophodno raditi ciljano, sistematski i redovno – u saradnji sa logopedom.
Najvažnije smernice za rad kod kuće uključuju:
- Jasne, kratke rečenice uz puno ponavljanja
- Vezivanje reči za konkretne predmete i radnje
- Vizuelnu podršku – slike, gestove i mimiku
- Igru sa pravilima koja razvija pažnju i razumevanje
- Razvijanje pasivne pažnje kroz gledanje, slušanje i imitaciju
- Pohvalu za svaki pokušaj komunikacije
Vežbe ne moraju biti komplikovane – važno je da budu redovne, smislene i u kontekstu svakodnevnog života. Kod dece sa razvojnom disfazijom najviše napretka se vidi kada postoji kontinuitet i kada dete ima osećaj sigurnosti u komunikaciji.
Roditelji su prvi učitelji govora – i najvažniji saveznici u napretku. Kroz podršku, ljubav i stručno vođenje, i deca sa razvojnom disfazijom mogu razviti funkcionalan, smislen govor i uspešnu komunikaciju.
Ako imate bilo kakvu sumnju – ne čekajte. Rana intervencija pravi razliku.
Glavni tim u terapiji dece sa razvojnom disfazijom čine: roditelji, dete i logoped.
