Mnogi roditelji se zabrinu kada primete da njihovo dete sve razume, izvršava naloge, pokazuje šta želi, ali i dalje ne govori ili koristi samo nekoliko reči. Jedno od najčešćih pitanja koja roditelji postavljaju logopedu jeste:
„Da li je normalno da dete razume, a ne govori?“
Odgovor nije uvek jednostavan. Kod neke dece govor se razvija nešto sporije, ali kod druge to može biti znak da je potrebna dodatna podrška i praćenje razvoja.
U ovom tekstu objasnićemo:
šta znači kada dete razume, ali ne govori,
kada je to uobičajeno,
koji su mogući razlozi kašnjenja govora,
i kada je vreme da se obratite logopedu.
Šta znači da dete „razume, ali ne govori“?
To obično znači da dete:
reaguje na svoje ime,
razume jednostavne naloge,
zna gde su određeni predmeti,
pokazuje šta želi,
prati rutinu,
prepoznaje ljude,
ali ne koristi reči ili koristi veoma mali broj reči.
Na primer, dete može:
doneti loptu kada mu kažete,
otići po flašicu,
razumeti pitanje „Gde je tata?“,
ali i dalje ne govorim „mama“, „voda“, „hoću“ ili druge reči.
Roditelji tada često čuju:
„Lenj je da priča.“
„Progovoriće kada krene u vrtić.“
„I tata je kasno progovorio.“
„Pametan je, sve razume.“
Iako razumevanje jeste veoma važan znak, samo razumevanje nije dovoljno da bi se govor smatrao uredno razvijenim.
Da li je kašnjenje govora uvek problem?
Ne mora uvek da znači ozbiljan problem, ali je važno da se ne čeka predugo.
Neka deca imaju:
sporiji razvoj govora,
manji interes za verbalnu komunikaciju,
potrebu za većom stimulacijom,
ili temperament zbog koga više posmatraju nego što govore.
Međutim, ako dijete:
ima više od 18–24 meseca,
ne koristi reči,
ne spaja reči,
ne pokušava da komunicira govorom,
onda je važno uraditi procenu razvoja govora i jezika.
Razumevanje i govor nisu isto
Mnogi roditelji se iznenade kada čuju da razumevanje i govor nisu ista stvar.
Postoje dva dijela jezika:
Receptivni govor – ono što dete razume.
Ekspresivni govor – ono što dete ume da kaže.
Neka deca imaju dobro razumevanje, ali slab ekspresivni govor. To znači da mozak prepoznaje značenje reči, ali dete ima teškoću da:
organizuje reči,
izgovori ih,
poveži ih u rečenicu,
ili da spontano koristi govor.
Kada treba obratiti pažnju?
Potrebno je obratiti pažnju ako dete:
Sa 12 meseci:
ne brblja,
ne koristi gestove,
ne pokazuje prstom.
Sa 18 meseci:
nema bar nekoliko reči,
ne pokušava da imitira govor.
Sa 2 godine:
ne koristi jednostavne reči,
ne spaja dve reči,
uglavnom komunicira pokazivanjem ili plačem.
Sa 3 godine:
govor je veoma nerazumljiv,
dete izbegava govor,
teško izražava potrebe rečima.
Mogući razlozi zašto dete razume, ali ne govori
Postoji više mogućih razloga:
1. Kašnjenje u razvoju govora
Neka deca jednostavno kasnije progovore, ali im je potrebna stimulacija i praćenje.
2. Previše ekrana
Istraživanja i praksa pokazuju da prekomerno korištenje telefona, tableta i televizora može utjecati na razvoj govora.
Deca najbolje uči govor:
kroz živu komunikaciju,
igru,
kontakt očima,
zajedničku pažnju.
Ekran ne može zameniti ljudsku interakciju.
Kada se javiti logopedu?
Najbolje je javiti se čim primetite da govor kasni.
Rano uključivanje logopeda:
ne šteti,
ne znači da je problem ozbiljan,
ali može mnogo pomoći.
Što se ranije počne sa podrškom, veće su šanse da se govor brže razvije.
