Često čujem od roditelja: "Da li smo mi odgovorni za kašnjenje govora i jezičkog razvoja našeg deteta?" Odgovor je NE!

Ako ste postavili sebi ovo pitanje, niste sami. Ako  govor i jezički razvoj vašeg deteta kasni, možda ste se suočili sa osećajem krivice, misleći da je to vaša greška. Niste krivi za kašnjenje govora i jezičkog razvoja vašeg deteta, ali možete uticati na to da jezički i govorni razvoj vašeg deteta bude značajno sporiji.

KAKO?

Ako dozvolite svom detetu da provodi više vremena na telefonu ili iPodu, kako biste imali više vremena da se posvetite kućnim poslovima ili možda profesionalnim obavezama, ako radite od kuće, vaše dete nema direktan dijalog sa vama, ne interaguje sa vama, a interakcija je vrlo važna za dete, jer na ovaj način dete usmerava svoju pažnju na vas, na glasove i reči koje izgovarate, posmatra vaše gestove, a to je neophodno za govor i jezički razvoj.

Deca su radoznala i imaju prirodnu potrebu da istražuju svet oko sebe.

Tokom svakodnevnih rutina i vreme za igru, trebalo bi da imate stalnu komunikaciju sa detetom.

Pored toga, postoje roditelji koji odlažu procenu govora i logopedsku terapiju, misleći, naše dete će progovoriti, ima vremena, on je dečak, pedijatar nam je rekao da sačekamo.

Ako dete ima razvojnu disfaziju, to nije vaša greška. Ali napredak i daljnje kašnjenje u govoru i jezičkom razvoju zavise od vas.